RAZVIJENI STANDARDI KVALITETA UNAPREDIĆE VISOKO OBRAZOVANJE
Reformske aktivnosti koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi u saradnji sa Nacionalnim telom za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta (NAT) i ostalim akterima u visokom obrazovanju, uz partnersku podršku Evropske unije (EU) kroz projekat Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – REdiS 2030, bile su predmet Javnih konsultacija o kvalitetu visokog obrazovanja i usklađenosti sa evropskim standardima kvaliteta. Cilj ovih aktivnosti je unapređenje sistema osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju i njegova harmonizacija sa standardima kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.
„Standardi na kojima smo radili u prethodnom periodu izuzetno su značajni za podizanje kvaliteta visokog obrazovanja, a oni na koje smo najponosniji i koji su usvojeni ove godine, jesu standardi koji omogućavaju akreditaciju visokog dualnog obrazovanja, akademskog i strukovnog“, rekla je državna sekretarka u ministarstvu, prof. dr Marijana Dukić Mijatović. Govoreći o povratku punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) državna sekretarka je navela da su sa tim ciljem usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i uvedene novine koje stvaraju povoljne uslove za dalji rad i razvoj NAT-a i harmonizaciju sa Evropskim standardima i smernicama u osiguranju kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG). Pomoćnici ministra dr Aleksandar Jović i prof. dr Bojan Tubić učesnicima skupa detaljnije su predstavili promene koje su uvedene izmenama zakona.
Državna sekretarka zahvalila je Evropskoj uniji, kao najvažnijem partneru Srbije u reformskom procesu, na podršci koju pruža i u oblasti harmonizacije standarda kvaliteta. Predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Martin Кlauke naglasio je da je prošlo vreme nisko obrazovane radne snage. „Potrebno nam je bolje obrazovanje, moramo više ulagati u nauku i visoko obrazovanje. U Evropskoj uniji razvijeni su standardi i propisi koji predstavljaju smernice za države EU na koji način da obezbede kvalitet visokog obrazovanja. Ovakve smernice upravljaju procesima osiguranja kvaliteta, uvođenjem nivoa kredibiliteta širom Evrope. Da bi se to postiglo, javne konsultacije su izuzetno važno sredstvo za razvijanje zajedničkog razumevanja i postizanje konsenzusa”, rekao je Klauke. “ENQA je ohrabrila Nacionalno akreditaciono telo Srbije i druge institucije da nastave da poboljšavaju sistem osiguranja kvaliteta na svim nivoima. Drago mi je što vidim da su srpske vlasti ove preporuke shvatile vrlo ozbiljno – s jedne strane, temeljni rad je obavljen nedavnim usvajanjem izmena zakonskih propisa (Zakon o visokom obrazovanju). Ali sada je potrebno osigurati konkretnije korake za operacionalizaciju ovih preporuka“, naveo je Кlauke u uvodnom obraćanju. On očekuje da se Srbija priprema za sledeći panel i da NAT radi na usaglašavanju sa evropskim standardima uz uvažavanje naših socio-kulturnih specifičnosti.
U javnim konsultacijama učestvovali su predstavnici svih nezavisnih tela u čijoj je nadležnosti odlučivanje o ispunjenosti standarda kvaliteta i na osnovu njih akreditovanje visokoškolskih ustanova. Predstavnici NAT, Кomisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (КAPК) i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) složili su se da su izmenama zakona popravljene administrativne procedure, ali da je i dalje potrebno raditi na aktivnostima koje će omogućiti povratak u punopravno članstvo u ENQA.
Eksperti projekta REdiS 2030, koji finansira Evropska unija, sproveli su detaljne analize i razradili ključna pitanja harmonizacije sa evropskim prostorom visokog obrazovanja. Jedan od rezultata tog rada je predlog Jedinstvenih standarda kvaliteta u visokom obrazovanj, koji su predstavljeni učesnicima skupa. Prof. dr Milorad Milovančević, predsednik Upravnog odbora NAT-a, istakao je važnost doprinosa Redis projekta, do sada urađenih analiza, preporuka i novih standarda.
Uslovljene epidemiološkom situacijom, konsultacije su održane u hibridnom obliku, što nimalo nije uticalo na živost i kvalitet diskusije, sudeći po broju komentara, predloga i sugestija, koje su uputili prisutni u sali, ali i učesnici koji su događaj pratili onlajn. Izlaganja su podstakla učesnike da otvore teme koje se tiču jednakosti državnih i privatnih univerziteta u procesu akreditacije, selekcije, obuke i položaja recenzenata, razvoja pedagoških kompetencija nastavnika u visokom obrazovanju, razvoja podsticajnog okruženja za učenje u visokoškolskim institucijama, ali i resursa angažovanih institucija i tela.